Da li je studiranje u Sloveniji besplatno?

Za državljane Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije, da. Studiranje na javnim univerzitetima u Sloveniji je besplatno zahvaljujući bilateralnim sporazumima. Studenti sa Kosova mogu imati drugačije uslove i potencijalno plaćati školarinu.

Da li mi treba viza za Sloveniju?

Državljanima zemalja zapadnog Balkana (Srbija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Kosovo) nije potrebna viza za ulazak u Sloveniju. Možeš ući sa pasošem i boraviti do 90 dana. Za studije koje traju duže od 90 dana, potrebno je podneti zahtev za boravišnu dozvolu (slovenački: dovoljenje za začasno prebivanje). Ovo je ono što studenti kolokvijalno zovu "viza", ali tehnički nije viza već dozvola za privremeni boravak. Zahtev se podnosi na Upravnoj jedinici u gradu gde studiraš nakon dolaska u Sloveniju. Više o celom procesu u našem blogu o studentskoj vizi .

Koji su jezički zahtevi?

Jezički zahtevi zavise od programa. Većina programa na osnovnim studijama izvodi se na slovenačkom, ali ne zahtevaju svi programi zvaničan B2 sertifikat. Neki fakulteti traže formalni dokaz znanja jezika, dok kod drugih je odgovornost studenta da razume i prati nastavu na slovenačkom. Program „Leto Plus" na univerzitetima u Ljubljani, na Primorskem i u Novoj Gorici nudi besplatan kurs slovenačkog uporedo sa studijama: ako skupiš 30 ECTS (od čega 6 ECTS slovenačkog), dobijaš godinu produženja statusa. Proveri konkretne jezičke zahteve za svoj program na sajtu fakulteta.

Kako funkcionišu kvote za strane studente?

Slovenija raspisuje posebna upisna mesta za studente iz Zapadnog Balkana, odvojena od opšte non-EU kvote. Tvoja konkurencija su drugi studenti iz Srbije, BiH, CG, Severne Makedonije i Kosova. Broj mesta varira značajno po programu: popularniji programi imaju manje slobodnih mesta, dok manje traženi programi imaju znatno više. Tačan broj mesta za svaki program možeš proveriti u zvaničnom Razpisu za upis na portal.evs.gov.si ili na sajtovima fakulteta.

Mogu li raditi tokom studija?

Da, studenti u Sloveniji mogu raditi preko studentskog servisa (študentski servis). Studentski rad je porezno povoljniji od redovnog zaposlenja. Od zarade se odbija 22,5% akontacija poreza, ali nerezidenti mogu tražiti povraćaj putem obrasca KIDO 12 (do 820-830€ godišnje). Preporučuje se prijavljivanje rezidentskog statusa posle 6 meseci boravka da eliminišeš ovu akontaciju. Nakon toga dobijaš punu zaradu.

Koliko novca mi treba mesečno?

Troškovi variraju po gradu i stilu života: u Mariboru sa cimerom može se živeti za ispod 600 evra mesečno, bez doma 600-800 evra, dok u Ljubljani treba računati na oko 800 evra čak i uz skroman život. Glavni troškovi su smeštaj, režije i ishrana.

Da li mi treba agencija za prijavu na fakultet?

Ne. Proces prijave je jasan i može se obaviti potpuno samostalno prateći informacije na sajtovima fakulteta i u studentskim grupama. Agencije obično naplaćuju oko 300€ za usluge koje možeš dobiti besplatno ili za daleko nižu cenu: naši vodiči pokrivaju svaki korak procesa sa screenshotovima, prevodom i popunjenim primerima. Hiljade studenata svake godine uspešno završi prijavu bez ikakve agencije. Ako pratiš vodiče poput ovog i naš eVŠ Vodič , možeš sve uraditi sam/a.

Gde mogu naučiti slovenački?

Za učenje slovenačkog, najbolji početak je program „Leto Plus" koji nude univerziteti u Ljubljani, na Primorskem i u Novoj Gorici: besplatan kurs slovenačkog uporedo sa studijama. Pored toga, fakulteti često organizuju kurseve slovenačkog za strane studente. Za polaganje B2 ispita, kontaktiraj fakultet na koji se prijavljuješ za informacije o priznatim sertifikatima i ispitnim rokovima. Na B2 ispitu se ne očekuje savršenstvo, ključno je tečno izražavanje mišljenja i argumentovanje uz minimalne greške. Sertifikati iz matične zemlje mogu biti priznati ako fakultet ima sporazum sa tom institucijom, obavezno proveri unapred.

Kako studirati u Sloveniji: Kompletan vodič za 2026

Q: Koji su rokovi za prijavu na fakultete?

Prvi prijavni rok je obično od februara do sredine marta i preporučuje se svim studentima jer tada ima najviše slobodnih mesta. Drugi rok je u septembru, ali se na njemu popunjavaju samo preostala mesta sa ograničenim izborom programa.

Studiranje u Sloveniji: zašto je idealno za balkanske studente

Studenti iz Srbije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije i Kosova mogu studirati besplatno na javnim univerzitetima u Sloveniji zahvaljujući bilateralnim sporazumima. Ceo proces se svodi na: izbor programa, prijavu preko eVŠ portala (februar-mart), pripremu dokumentacije i dobijanje boravišne dozvole po dolasku u Sloveniju.

Slovenija je poslednjih godina postala jedna od najpopularnijih destinacija za studente sa zapadnog Balkana, i to iz dobrih razloga. Diploma važi u celoj EU, slovenački je dovoljno sličan srpskom da ga naučiš za godinu dana, a troškovi života su znatno niži nego u Austriji ili Nemačkoj. Pet javnih univerziteta (Ljubljana, Maribor, Koper, Nova Gorica i Novo Mesto) nudi preko 350 studijskih programa na svim nivoima. Ako imaš dobre ocene iz srednje škole, ovo je realno najkraći put do evropskog obrazovanja bez školarine.

Ko može studirati u Sloveniji?

Pravo na besplatno studiranje na javnim univerzitetima u Sloveniji imaju državljani zemalja sa kojima Slovenija ima bilateralne sporazume o uzajamnom priznavanju obrazovanja. U praksi, to znači da studenti iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije ne plaćaju školarinu na javnim univerzitetima, pod istim uslovima kao i slovenački studenti. Studenti sa Kosova mogu imati drugačije uslove u zavisnosti od konkretnog programa i fakulteta.

Slovenija ima pet javnih univerziteta: Univerzitet u Ljubljani (26 članica, preko 180 programa), Univerzitet u Mariboru (21 fakultet, oko 90 programa), Univerzitet na Primorskem u Kopru (6 fakulteta, oko 60 programa), Univerzitet u Novoj Gorici (7 programa) i Univerzitet u Novom Mestu (5 programa). Prema zvaničnom Razpisu za upis 2026/2027, javni univerziteti zajedno nude preko 350 studijskih programa sa oko 19.000 upisnih mesta. Pored javnih univerziteta, postoje i privatni fakulteti, ali oni obično naplaćuju školarinu bez obzira na državljanstvo.

Uslovi za upis zavise od nivoa studija. Za osnovne studije potrebna je završena srednja škola sa položenom maturom, dok master i doktorski programi zahtevaju odgovarajuću prethodnu diplomu. Neki fakulteti postavljaju dodatne uslove poput prijemnog ispita, portfolija ili dokazivanja znanja jezika.

Izvor: Ministarstvo za visoko šolstvo

Koji su koraci za prijavu?

Proces prijave na slovenačke fakultete odvija se u nekoliko jasno definisanih koraka. Svaki korak ima svoje rokove i zahteve, pa je važno početi sa pripremom na vreme, idealno najmanje dva meseca pre prijavnog roka. Evo pregleda celokupnog procesa od početka do kraja.

Prvi prijavni rok je obično od februara do sredine marta, i to je rok koji preporučujemo svim studentima jer tada ima najviše slobodnih mesta. Drugi rok je u septembru, ali se na njemu popunjavaju samo preostala mesta, pa je izbor programa značajno manji.

Istraži studijske programe: koristi sajtove univerziteta da pronađeš program koji ti odgovara. Obrati pažnju na jezik izvođenja nastave i uslove upisa
Napravi SI-PASS nalog i prijavi se na eVŠ portal: prvo napravi SI-PASS nalog na si-trust.gov.si (biraj opciju „Uporabniško ime in geslo"), zatim se tim nalogom prijavi na portal.evs.gov.si. Sve korake i dodatne informacije vezane za proces možeš da nađeš i odradiš uz pomoć našeg <a href="/vodici/evs-guide">eVŠ Vodiča</a>
Pripremi dokumenta: prikupi i overi prevode diplome, skenove svedočanstava, i eventualne dodatne dokumente koje fakultet zahteva
Podnesi prijavu na eVŠ: popuni sve podatke, uploaduj skenirane dokumente i pošalji prijavu pre isteka roka. Možeš izabrati do tri studijska programa ukupno po prijavi
Prihvati mesto: kada dobiješ pozitivno rešenje, potvrdi upis u predviđenom roku. Obično je potrebno platiti administrativnu upisninu
Pribavi boravišnu dozvolu: sa potvrdom o upisu, podnesi zahtev za boravišnu dozvolu. Više o ovom koraku pročitaj u našem <a href="/blog/studentska-viza-slovenija">blog postu o studentskoj vizi</a>

Naš eVŠ Vodič prolazi kroz svaki korak sa screenshotovima i detaljnim objašnjenjima celog procesa i dokumentacije. Uštedeće ti dane istraživanja po raznim grupama na fejsu, sajtovima itd. Sve što ti treba se nalazi ovde.

Koliko košta studiranje u Sloveniji?

Školarina na javnim univerzitetima je besplatna za državljane zemalja sa bilateralnim sporazumima, ali studiranje u Sloveniji ipak nosi određene troškove. Mesečni budžet varira u zavisnosti od grada, stila života i navika. U Mariboru sa cimerom troškovi mogu biti ispod 600 evra mesečno, dok u Ljubljani treba računati na oko 800 evra čak i uz skroman život. Ljubljana je najskuplji grad, dok su Maribor i Koper pristupačniji.

Slovenija nudi nekoliko sistema koji značajno smanjuju troškove za studente. Sistem Boni subvencioniše studentsku ishranu. Student plaća između 0-5 evra po obroku u zavisnosti od lokala. Studentska kartica IJPP omogućava povoljniji javni prevoz. Zdravstveno osiguranje je za studente iz Srbije, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije pokriveno bilateralnim sporazumima: potrebno je izvaditi odgovarajući bilateralni obrazac u fondu za zdravstvo u svojoj zemlji pre dolaska. Detaljnu proceduru pogledaj u našem blogu o boravišnoj dozvoli.

Evo pregleda najvažnijih mesečnih troškova za studenta u Sloveniji:

Školarina: besplatno
Administrativne takse: 30 do 60 evra godišnje
Smeštaj: 150 do 500+ evra mesečno (studentski dom 150-200, deljeni stan 200-350, garsonjera 350-700 plus režije ~70-150 evra)
Ishrana sa Boni sistemom: 100 do 150 evra mesečno
Zdravstveno osiguranje: besplatno uz bilateralni sporazum
Javni prevoz (IJPP kartica): oko 20 evra mesečno
SIM kartica: oko 10 evra mesečno
Teretana: 45 do 60 evra mesečno

Koji fakulteti primaju balkanske studente?

Svih pet javnih univerziteta u Sloveniji aktivno primaju studente sa Balkana. Univerzitet u Ljubljani je najveći i najprestižniji, sa 26 članica (23 fakulteta i 3 akademije) i nudi najširi spektar programa sa preko 180 studijskih programa prema Razpisu 2026/2027. Posebno su popularni Ekonomski fakultet, Fakultet za računarstvo i informatiku, Pravni fakultet i Filozofski fakultet. Konkurencija za upis je ovde najjača, pa su potrebne više ocene iz srednje škole.

Univerzitet u Mariboru je drugi po veličini sa 21 fakultetom i oko 90 programa. Nudi odličan odnos kvaliteta i pristupačnosti. Smeštaj u Mariboru je znatno jeftiniji nego u Ljubljani, a fakulteti poput Fakulteta za elektrotehniku, Ekonomsko-poslovnog fakulteta i Medicinskog fakulteta imaju odličnu reputaciju. Univerzitet na Primorskem u Kopru ima 6 fakulteta sa oko 60 programa i privlači studente mediteranskim okruženjem i rastućim brojem programa na engleskom jeziku.

Univerzitet u Novoj Gorici je najmanji javni univerzitet, ali nudi specijalizovane programe, posebno u oblastima poput ekologije, vinogradarstva i umetnosti. Programi su često manjeg obima, što znači personalizovaniji pristup studentima.

Što se tiče jezičkih zahteva, većina programa na osnovnim studijama izvodi se na slovenačkom jeziku. Određeni programi zahtevaju zvaničan B2 sertifikat, ali mnogi ne zahtevaju formalni dokaz o znanju jezika, već je odgovornost studenta da razume i prati nastavu. Univerziteti u Ljubljani, na Primorskem i u Novoj Gorici nude program „Leto Plus" (Year Plus): besplatan kurs slovenačkog jezika uporedo sa studijama u prvoj godini. Ako sakupiš 30 ECTS bodova (od čega minimum 6 ECTS iz kursa slovenačkog), dobijaš pravo na produženje statusa studenta za jednu godinu, čime prva godina efektivno postaje dvogodišnji period za učenje jezika i fakultetskih obaveza prve godine. Univerzitet u Mariboru nema Leto Plus program, ali studenti uspešno nauče jezik i bez formalnog programa. Na master nivou, sve je više programa na engleskom, posebno na FRI, EF i nekim tehničkim smerovima.

Izvor: Univerzitet u Ljubljani

Najčešća pitanja o studiranju u Sloveniji

Studenti sa Balkana koji razmatraju studiranje u Sloveniji uglavnom imaju slična pitanja. U nastavku su odgovori na najčešća pitanja koja dobijamo.

Sledeći koraci

Ako ozbiljno razmišljaš o studiranju u Sloveniji, počni od istraživanja programa na sajtovima univerziteta. Idealno je početi bar dva meseca pre prijavnog roka da bi imao/la vremena za pripremu dokumentacije. Prvi prijavni rok je februar-mart, ne čekaj poslednji dan.

Za konkretne korake, pogledaj naše specijalizovane članke: eVŠ prijava korak po korak pokriva ceo proces prijave na portalu, vodič za studentsku vizu objašnjava boravišnu dozvolu, a vodič o životu u Ljubljani pomaže da se snađeš po dolasku.

Prijava na eVŠ portalu može delovati komplikovano jer je ceo sistem na slovenačkom. Naš eVŠ Vodič prolazi kroz svaki korak sa screenshotovima, prevodom svih polja i popunjenim primerom prijave. Završi prijavu za sat vremena umesto da danima lutaš po portalu.